PA za 2m

[yu1aw]

Pored problema kvaliteta ugrađenog materijala, veoma je čest problem i same koncepcije PA, pogotovo na UKV, pošto je na KV to skoro uvek standardna PI i ređe PI-L konfiguracija.
Problem na UKV je sa rezonatorima anodnog kola. Mnogi "proizvođači" lineara izgleda da ne razumeju principe rada takvog sklopa.

Recimo gledao sam crteže i šeme jednog HG i jednog LZ lineara koji se proizvode za prodaju.
Oba autora su na potpuno pogrešan način rešila kuplovanje antene sa rezonatorom.

Oni izgleda ne razumeju da se kapacitivno kuplovanje vrši preko električnog polja i da kondenzator treba postaviti na mestu maksimalnog napona jer je tamo električno polje najveće.
S druge strane, induktivno kuplovanje antene je preko magnetnog polja i ono se mora postaviti na mestu maksimalnog magnetnog polja odnosno maksimalne RF struje na rezonatoru.
Kod oba pomenuta autora i na svim linearima sa raznim lampama, sprega je bila na potpuno pogrešnom mestu.
Ovo za posledicu ima vrlo loše opterećenje cevi, loš energetski transfer iz cevi u antenu, visok radni Q faktor kola i bespotrebno povećane gubitke i smanjenu efikasnost lineara. Termički drift je takođe mnogo više izražen.

Posebna priča je impedansa anodnog strip line rezonatora. Ona nije, kao što se obično misli, 50 oma, mada može ponekad da bude. Ona se određuje na osnovu izlazne kapacitivnosti cevi i mora da bude tako izabrana da odnos energije koja je pohranjena u strip line kolu i energije koja je pohranjena u odgovarajućem L-C kolu bude minimalan. Taj odnos energija ujedno određuje i odnos širine propusnog opsega odgovarajućeg L-C anodnog kola i strip line anodnog kola.
To zavisi ne samo od izlazne kapacitivne reaktanse cevi već i od toga da li je anodni vod četvrtalasni, polutalasni ili 3/4 talasni rezonator.

Postoji veliki broj konfiguracija kola i veličina induktivnosti i kapacitivnosti koji može da se "urezonira" ali samo veoma mali broj njih daje optimalne rezultate u pogledu efikasnosti.

Sa snažnim cevima tipa GS35B i sličnih dolazi do problema sa veoma velikim dimenzijama anodnog hladnjaka koji ima veliki uticaj na proračun i rad izlaznog kola. Ovo je naročito izraženo na UHF opegu.

Bez ozbiljnog proračuna i znanja kako to u elektormagnetskom domenu treba da bude optimizovano teško je slučajno, nasumice pogoditi i dobiti dobre rezultate.
Ali ljudi obično kažu, kao uostalom i za antene, "ali to radi!"
Tačno je da radi ako daje snagu na izlazu, ali pitanje je kako radi u odnosu na to kako bi trebao i mogao da radi i šta sve lampa i ostali učesnici na opsegu pri tome trpe!
Kod antena se čak ni to pitanje ne postavlja "jer svaka antena radi" što reče Siniša YT1NT. I to je tačno, svaka antena mora da radi po nepromenljivim fizičkim zakonima.
E sad, da li je to baš i onako kako bi njen dizajner ili vlasnik želeo, drugo je pitanje!

Mi amateri smo uvek spremni da verujemo da imamo više snage nego što vatmetar pokazuje, manje dB nego što merač šuma pokazuje i više dB nego što merenje ili validna simulacija antene pokazuje.
Uostalom kao i ribolovci. I njhove ribe su uvek veće nego što "kantar" pokazuje!

Pozdrav,
Dragan yu1aw

[sm7vzx]

ZZ-145 od UY5ZZ sa GS31B

[9A5TD]

Pored problema kvaliteta ugrađenog materijala, veoma je čest problem i same koncepcije ...................snip

Nije li jedno od zlatnih pravila pri izradi snaznih PA bilo da VF-kavez treba biti od elektromagnetski neutralnog materijala ?? A koliko vidim vecina toga je od obicnog Fe lima  koji je u sretnim okolnostima mozda malo i pocincan pa ne zahrdja odmmah u prvoj godini rada.....

[9a3mr]

Ne može se reći da UY5ZZ ne hladi katodni prostor. 

Pozdrav
Rolando 9A3MR

[yu1aw]

Hladi, ali je hlađenje generalno loše rešeno.

Ono što graditelji neće nikako da shvate je da sav vazduh koji uđe u anodni prostor treba da bude tako "vođen" da mora da prođe kroz anodni radijator celom njegovom dužinom i odmah po tome izađe napolje da bi se sprečilo zagrevanje ostalih komponenti vrelim vazduhom. Time se drastično smanjuje termički drift anodnog kola.
Ovu grešku naročito često prave graditelji lineara sa 2C39BA jer ne koriste nikakav "dimnjak" da bi naterali vazduh da prođe između rebara hladnjaka, a ne oko hladnjaka.
Osim toga, veoma bitna stvar je da ni jedan drugi aerodinamički otpor ne bude veći od onog koji predstavlja anodni radijator. Dakle "vezivanjem na red" velikog aerodinamičkog otpora relativno malom otporu anodnog radijatora smanjuje su ukupni protok pri istom pritisku. Slično Omovom zakonu u elektrotehnici.
U konkretnom slučaju rupe između katodnog i anodnog dela meni izgledaju da imaju veoma veliki aerodinamički otpor, ili barem jednak onom kod anodnog radijatora, a to znači upola slabiji protok vazduha.

Oni koji kradu tuđe ideje na ovakav način uvek zabrljaju nekim svojim "modifikacijama" koje su po pravilu loše. Da znaju da naprave dobre, ne bi morali da kradu tuđe ideje i konstrukcije, znali bi i sami da projektuju svoje lineare. 

Pozdrav,
Dragan yu1aw