Q faktor Yagi antena

[9a6c]

A ti misliš da sam ja pročitao taj AW članak?

Ja san ti sa sela, meni sve triba dva puta reć

GG

[yu1aw]

U nastavku istraživanja važnosti pojedinih faktora pri projektovanju Yagi antena
napisao sam članak "Yagi Antenna Improvement Thirty-Year Old Dead End?"
(Tridesetogodišnji ćorsokak poboljšanja Yagi antena?)
za američki stručni časopis koji se bavi antenama - "AntenneX".

Članak se bavi performansama Yagi antena pri radu u suvim i vlažnim vremenskim
uslovima.
Osim toga analiziran je ukupni napredak u optimizaciji performansi
Yagi antena za poslednjih skoro 30 godina.

U članku je testirano preko 50 često korišćenih Yagi antena
za 2m i njihovo ponašanje u suvim i vlažnim vremenskim uslovima.
Pokazalo se da je rad u vlažnim uslovima jedan od najtežih testova za
Yagi antene koji u punoj meri odslikava njihov stvarni kvalitet.

U ovom članku su analizirani svi dobijeni rezultati i izvršena neka
poredjenja koja nedvosmisleno pokazuju koje od antena stvarno mogu nositi
epitet najboljih.
 

Preveo sam članak na srpski jezik tako da je sada dostupan širem krugu čitalaca.

Čim budem stigao prevešću i ostale.

Prevedeni članak je oko 250 kB i može se skinuti na adresama:

http://yu1aw.ba-karlsruhe.de/Poboljsanje%20Yagi%20Antene-tridesetogodisnji%20corsokak.pdf
ili
http://www.qsl.net/yu1aw/Poboljsanje%20Yagi%20Antene-tridesetogodisnji%20corsokak.pdf

Pozdrav i puno uspeha u gradnjama antena.

Dragan, YU1AW

[9a2d]

Bogme, Dragan nas je sve ovaj puta dobro oprao. Sve što je napisao stoji, i vjeujem mu.

Želio bih ga upoznati i stisnuti mu ruku, prijateljski.

73 de 9a2d

[yu1aw]

Bogme, Dragan nas je sve ovaj puta dobro oprao. Sve što je napisao stoji, i vjeujem mu.

Želio bih ga upoznati i stisnuti mu ruku, prijateljski.

73 de 9a2d

Hvala! Verujem da će biti prilike!

73, Dragan YU1AW

[yu1aw]

Poslednji  u nizu članaka o Yagi antenama objavljen u "antenneX" nosi naziv
"Yagi Antenna Design Sensitivity".
Kao što mu samo ime kaže bavi se uticajem različitih prečnika
elemenata Yagi antena na njihovu osetljivost i performanse pri radu u
vlažnim vremenskim uslovima.


Članak je u PDF formatu oko 473 kB i može se skinuti na adresama:

http://yu1aw.ba-karlsruhe.de/yagi_design_sens.pdf

ili

http://www.qsl.net/yu1aw/yagi_design_sens.pdf

73, Dragan YU1AW

[yu1aw]

Pozdrav Dragane,
zanimljiv clanak, zanima me sa kojim programom si izracunao WET odstupanja i ako si vec koristio neki program za izracun, koliko je taj
program tocan i kakvi su stvarni rezultati u praksi?

73 i hvala, Patrik

Radjen je sa 4NEC2 programom kao i za suve antene. U jednom od članaka je objašnjen način kako je to uradjeno korišćenjem LD7 kartice.
Tačnost simuacija za mokre antene je onolika kolika je i za suve antene jer se koristi isti program i isti NEC-2 engine. Tačan je koliko i EZNEC i ostali programi koji koriste NEC-2 core.
NEC-4 daje vrlo slične rezultate za slučaj izolovanih provodnika. Cebik je jednom  prilikom objavio rezultate uradjene u NEC-4, a ja sam onda istu stvar simulirao u 4NEC2 tj. u NEC-2 i dobio slaganje na nekoliko decimala. Kao proveru oba rezultata koristio sam simulacije u programima koji ne koriste metod magnetnih momenata nego finite integration metod i rezultati su se vrlo dobro slagali.

Ono što svakako može da bude različito u odnosu na praksu je stvarna količina i "gustina" vode, ili kako sam ja to nazvao "vodene pene",  na elementima. To zavisi od mnogih fizičkih faktora, pre svega hrapavosti i uopšte stanja površine elemenata, jačine vetra, temperature itd. U svakom slučaju aproksimacije količine akumulisane vode su uradjene koliko je to moguće bilo bolje jer je u pitanju statistički fenomen.

Medjutim ono što je mnogo bitnije za ovu priču o mokrim antenama je pokušaj da se pokaže da se različite antene različitih autora, pod potpuno jednakim uslovima rada po vlažnom vremenu, ne ponašaju podjednako. Neke antene, za koje se i ranije znalo da su veoma tolerantne, pokazalo se i ovoga puta da su najmanje osetljive na vodu na svojim elementima. Neke druge, za koje se zna da su veoma "iscedjene" u svakom pogledu, pokazale su se vrlo loše.

Objašnjenje je vrlo jednostavno. Svi programi za optimizaciju antena imaju samo determinističku optimizaciju i kao takvi daju rezultat koji je ustvari jedinstveni set dimenzija antene koji najbolje zadovoljava postavljene optimizacione uslove. Posle takve optimizacije dobija se vrlo kritična i "oštra" antena u smislu ponašanja na moguću statističku raspodelu stvarnih dimenzija antene u praksi kao i na razne druge uticaje koji se mogu svesti na ekvivalentnu promenu dimenzija antene. Recimo uticaj vode na površini elemenata, koja ih električno produžava, je jedan od takvih.
Očigledno je da bi posle takve optimizacije bilo dobro uraditi statističku optimizaciju i pronaći optimalni dizajn za odredjenu  statističku raspodelu mogućih dimenzija antene u praksi i time smanjiti njenu osetljivost. Naravno da takav dizajn mora da žrtvuje malo svoga pojačanja da bi zadovoljio uslove statističke optimizacije. Ali se posle toga dobije antena koja uvek ima deklarisano pojačanje, SWR, F/B a ne samo ponekad.

73, Dragan YU1AW

[9a5cw]

Odlicno, e sad ono sto svih muci kad padne kisa... 

Statika, jel ima neka yagica ili neko rijesenje da se suzbije ili bar donekle eliminira staticki elektricitet?
Vjerovatno opet ovisi o konstrukciji yagi antene...

73

[yu1aw]

Odlicno, e sad ono sto svih muci kad padne kisa... 

Statika, jel ima neka yagica ili neko rijesenje da se suzbije ili bar donekle eliminira staticki elektricitet?
Vjerovatno opet ovisi o konstrukciji yagi antene...

73

Koliko ja znam, zatvoreni dipol je najbolja zaštita od statike. Šum, tj. elektromagnetno zračenje koje je proizvod pražnjenja statičkog  elektriciteta u atmosferi, koji po frekvenciji pada u radni opseg, ne može se antenom potiskivati jer je on kao i svaki drugi (korisni) signal na opsegu. Antena ili prijemnik ne prave razliku izmedju EM talasa proizvedenog od strane predajnika i EM talasa koji je produkt statičkog pražnjenja, ako su na istoj frekvenciji.

Zatvoreni dipol je zaštita za pretpojačavač ili ulaz prijemnika od previsokog DC ili LF napona statičkog elektriciteta koji može da se akumuliše ili indukuje na otvorenom dipolu. Direktori i reflektor pri tome nemaju nikakve prednosti ako su zatvorene petlje jer su rezonantni i na isti način rade kao i otvoreni dipoli, tako što je za njih šum statike isto što i svaki drugi (koristan) signal na opsegu.

Dragan

[9a5cw]

Hvala jos jednom na objasnjenju, nadam se da je netko nesto razumio , naucio ... a tu spadam i ja.

73

[9a6c]

Radite vi ,a?

Nisam imao vremena i volje čitati ovo štivo, ali sam zato priupitao amatera koji je dugo koristio 4 yagi antene koje se nalaze na VE7BQH listi o tome kakos u se ponašale. U principu - ODLIČNO dok su bile u zraku, ALI - kad bi  pala kiša SWR bi porastao, a kad bi zimi naišlo i malo leda, postale bi neupotrebljive, jer bi swr porastao do 1:10.

Sad s evratio korijenima i stavio 4xDL6Wu i kaže da problema nema - promjena se uoči, ali u ekstremnim uvjetima SWR je ispod 1.5?!

Budući da se u cijeloj ovoj priči referira na DL6WU yagi antene kao etalon kvalitete, i ovdje bih ponovio jednom postavljeno pitanje koje je ostalo bez pravog odgovora - koji je program za računanje tih antena najtočniji?

Osobno sam koristio četiri verzije: VK5DJ, GM3SEK, YU7EF i neku nepoznatu - i SVAKA mi je davala različite rezultate dužine elemenata i razmaka, a neke čak i ekstremno male stack razmake - npr GM3SEK koji slovi za najtočniji? Jedino su se u dva slučaja za isti gain poklopili razmaci, ali je kut zračenja po vodoravni bio različit?
Znam formulu po kojoj se računa stack razmak, ali kvaka je u tome da te program usluži kad si ga već besplatno skinuo s interneta

I onda - koji od njih odabrati i biti miran?  Napominjem da postoji i verzija od VK1OD koju nisam mogao otvoriti (neki macrosi su mi zagorčavali život...).

Ajde majstori, nemojte da moram samog  Guentera povlačiti za rukav?


GG

[yu1aw]

U principu nema nekih bitnih razlika izmedju pojedinih proračuna DL6WU antena. Sam Ginter je godinama doradjivao algoritam po kome se računaju njegove antene. On mi je nedavno na isto pitanje odgovorio da su antene po GM3SEK, (sa kojim se i druži) sasvim ok.
Ja sam u mojim člancima simulirao antene računate po YU7EF i GM3SEK verziji programa. Obe antene daju vrlo slične rezultate što se može videti na dijagramima. To je i logično jer oba programa koriste vlro sličan algoritam za proračun.

Što se pak tiče optimalnog razmaka tu je samo u pitanju kompromis bez obzira što se od toga pravi misterija.
Sa jedne strane, što veće staking rastojanje to je veći staking gejn koji se asimptotski približava teorijskoj vrednosti od 3 dB za svako udvostručenje sistema. Sa povećanjem rastojanja rastu i sporedni snopovi zračenja. Smanjuje se medjusobni uticaj antena.
Sa druge strane, što se antene bliže postave dobije se čistiji dijagram sa manjim sporednim snopovima zračenja, ali i manji staking gejn koji pri jako bliskim rastojanjima praktično teži nuli. Medjusobni uticaj antena se povećava i obično menja ulaznu impedansu ali i rad svake od antena.
Ginter je, bar koliko ja znam, išao na to da je potiskivanje prvih sporednih snopova od oko -10 do -13 dB dobar kompromis za veće antenske sisteme i prema njemu odredjivao staking rastojanje.
Taj kompromis se pokazao kao prihvatljiv. 

Dragan

[9a6c]

Sve je to OK.

Onda da se dogovorimo - dimenzije po GM3SEK, stack razmaci po VK5DJ? Ja sam za...

Istina, razlike nisu velike i manje više su u granicama tolerancije, ali takvo nešto ne ulijeva povjerenje laicima kakav sam i sam. Ovako mi ispade ko u AUDICIJI: može pjesma, može recitacija

Ma najbolje ništa ne znat, uzet prvo što dođe pod ruke i glavno da je swr OK, a za ostalo ćemo brinuti kad postanemo svjesni problema kojima smo izmakli...

Za sve je kriv YU7EF koji mi je uvalio bubu u uho kad mi je rekao da mi gwbas verzija nije precizna... A tako sam je često koristio i bio samouvjeren...

[yu7ef]

Naravno da je YU7EF uvek kriv ....

Najmanji problem je racunanje stack rastojanja i ja se uvek drzim DL6WU preporuka i "ciljam"
rastojanje koje preporucujem tako da prvi side lobe bude potisnut 11 -12 dB sto sa druge
strane daje oko 2.9 dB pojacanja za udvajanje sistema.

Nije to sveto pismo, tim pre sto je gotovo redovna pojava da se stack rastojanje u praksi
radi na onoliko koliko je raspolozivog materijala za nosace ili koliko su limiti za sistem ...

73, Popa, YU7EF

[9a6c]

Ej krivac

Jasno da nije to sveto pismo, ali kad za istu antenu dobiješ stack razmak od 2.1 do 2.8 m, to je ipak malo previše ako se uzme u obzir standard od 0.8-1.05 uz poznate posljedice na snop zračenja i gain.

A baš mi je bilo super kad ništa nisam znao

GG

[yu1aw]

Zaključni članak o osetljivosti Yagi antena izašao je u novembarskom broju časopisa "antenneX" i može se naći na adresi:

http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/yagi_sens_pract.pdf

A preveden članak na Srpski jezik na ovoj adresi:

http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/Osetljivost%20Yagi%20antena%20u%20praksi.pdf

Takođe srpski prevod članka "Šumna temperatura VHF antena" može se naći na adresi:

http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/sum_temp_vhf_ant.pdf

Pozdrav
Dragan, YU1AW