HV PSU

[9a5cw]

Evo radi se pomalo HV psu... jedan za 2,8KV drugi za 4KV...
Nadam se da ce raditi

Slike u prilogu:
73

[yu1aw]

Dobro je što si stavio kondenzatore paralelno diodama.
Čuo sam neka mišljenja da to kod "modernih" dioda nije potrebno.
Nažalost potrebno je. Pošto sve diode nisu jednako brze, ne zatvaraju se sve jednako brzo pri nailasku inverzne poluperiode i onda ona koja je najbrža, i prva se zatvori, dobije na svojim priključcima pun napon i može lako da probije.
Sa kondenzatorom je zaštićena, jer dok se kondenzator napunu na taj napon i ostale stignu da se zatvore.
Osim toga ne treba nikada skraćivati nožice diodama jer su to njeni "hladnjaci". Bolje ih je namotati u vidu malog kalema od 1-2 zavojka unutrašnjeg prečnika oko 3-4 mm i tako montirati.

Pozdrav
Dragan, yu1aw

[9a5cw]

Pozdrav,
hvala Dragane na korisnim informacijama.
Diode su podignute od plocice 5mm tako da bi trebao i zrak bolje strujati oko njih.
Ima li kakve veze sto sam umjesto keramickih kondenzatora u gretzu koristio folijske (keramič. su dosta skuplji).
Za info diode su BY255 oko 1300V pa sam ih stavio samo 5 komada u seriji...
Prije ukapcanja na VN trafo stavit cu da se kemija u elektrolitima "probudi" na puno nizem naponu te da se naponi postepeno izjednace na svakom elko kondenzatoru.

GUBAW-6M pojacalo jos nisam sastavio, cekao sam neke dijelove (vakuum C i sl.) i AL lim za RF deck...


73

[yu1aw]

Bilo bi bolje da su keramički zbog manje parazitne induktivnosti, jer su ovi verovatno motani.
Međutim, mislim da je sigurno bolje sa njima nego bez njih.

Pozdrav
Dragan yu1aw

[S55WT]

Dragane, jedno pitanje. Ja sam kod mojeg PSU za GS35b stavio u usmeraču diode 1N5408 sa kondenzatorom i otpornikom, pa onda veliki kondenzatori, pa preko snažneg otpornika 50E na anodu. Na primarni strani napajalnog transformatura imam automatski osigurač C10A. Veza sa PSUja na lampu mi je sa RG58 kablom i BNC konektorima. To nije najbolje rešenje, jer mi se več najmanje 5 puta dogodilo, da mi je BNC probio što je imalo za posledico izpad osigurača C10A prije transformatora. Čudi me to, da mi na sreču, nije do sada izgorela ni jedna dioda. Menjao sam kabel, uklučio osigurač i idemo dalje. Po nekom mojem mišlenju ipak prođe kroz te diode u slučaju kratkog stika vrlo velika struja, koja se transformira na primar transformatora i izbaci osigurač.

73, Janko

[yu1aw]

Da, mislim da je kratkorajni strujni impuls koji diode bez problema izdržavaju bar 10 puta veći od nominalnog. Ima ta vrednost data u podacima za diode, ali se ne sećam tačne vrednosti za te diode.
To se dešava i pri uključenju ispravljača kada se pune kondenzatori.

73,
Dragan, yu1aw

[9a3mr]

Nažalost potrebno je. Pošto sve diode nisu jednako brze, ne zatvaraju se sve jednako brzo pri nailasku inverzne poluperiode i onda ona koja je najbrža, i prva se zatvori, dobije na svojim priključcima pun napon i može lako da probije.
Sa kondenzatorom je zaštićena, jer dok se kondenzator napunu na taj napon i ostale stignu da se zatvore.

Pozdrav
Dragan, yu1aw

Majstore, ne mogu se složiti sa ovom tvrdnjom. Brzina formiranja inverznog PN spoja je jako bitna u sustavima koji su opterećeni induktivnim potrošačem. U tom slučaju prolazak u inverzni poluperiodu povlači veliku potencijalnu opasnost proboja PN spoja.
Mislim da se u slučaju HV PSU radi o drugom problemu, već formirani inverzni PN sloj ima svoj kapacitet, prilikom porasta inverznog napona (delta V) napon se raspoređuje po lancu dioda obrnuto proporcionalno kapacitetu PN spoja. Tako se može desiti da je inverzni napon na diodi koja ima najmanji kapacitet najviši pa da ta dioda probije i otvoren je put u propast cijele grane. Paralelni kondenzatori služe ujednačavanju inverznog napona a prednost "modernih " dioda je da su jeftine pa nije problem staviti koju više. :-)

Pozdrav
Rolando 9A3MR

[yu1aw]

Brzina formiranja inverznog PN spoja je jako bitna u sustavima koji su opterećeni induktivnim potrošačem. U tom slučaju prolazak u inverzni poluperiodu povlači veliku potencijalnu opasnost proboja PN spoja.

Zašto samo za induktivne potrošače?
Zar induktivnosti transformatora i eventualne prigušnice u filterskom lancu ne mogu da izazovu isti efekat?

Mislim da se u slučaju HV PSU radi o drugom problemu, već formirani inverzni PN sloj ima svoj kapacitet, prilikom porasta inverznog napona (delta V) napon se raspoređuje po lancu dioda obrnuto proporcionalno kapacitetu PN spoja.

To je tačno i to se, kao što i sam kažeš, odnosi na već zatvorene diode, a šta se dešava malo pre toga kada se prva od njih, tj. najbrža, zatvori?

73, Dragan, yu1aw

[9a3mr]

Zašto samo za induktivne potrošače?
Zar induktivnosti transformatora i eventualne prigušnice u filterskom lancu ne mogu da izazovu isti efekat?

Induktivnost transformatora nema nikakve veze, u ovom slučju je sekundar izvor EMS, struje dioda su u fazi sa naponom.
Izuzevši trenutak prvog uključenja dok se elektroliti napune, desna strana HVPSU je DC, nema pomaka faze niti drugih AC trikova. Promatrajući trenutak kad napon AC napon silazi sa svog maksimuma, ne dešava se ništa značajno sve dok AC napon ne dođe na -0.6V u odnosu na napon baterije elektrolita. Već tada, za vrijeme pozitivne poluperiode, formira se inverzni PN sloj a kako inverzni napon raste taj sloj se bolje profilira i širi. Ako ispravljačka dioda nije dovoljno brza da se inverzno formira na 50Hz..onda kvragu sve.  Da ne zaboravimo, radi se o sinusoidalnom naponu a ne kvadratnom.

To je tačno i to se, kao što i sam kažeš, odnosi na već zatvorene diode, a šta se dešava malo pre toga kada se prva od njih, tj. najbrža, zatvori?

Što rade ostale? Znači li to da dioda vodi ako se na nju narine inverzni napon manji od 0.6V?  Kad brzina bila tako kritična onda bi svaki grec u svakom PSU morao imati paralelni kondenzator.

Pozdrav
Rolando 9A3MR

[yu1aw]

Ja sam samo o brzinama zatvaranja dioda i govorio.
Za upotrebu u profesionalnim uređajima za vrlo visoke anodne napone (TV i radio odašiljači) proizvode se integrisane po dve grane greca u keramičkom kućištu sa izvodima. Sa dva takva polugreca formira se grec. U svakoj grani nalaze se diode na red, a paralelno svakoj diodi keramički kondenzatori i otpornici.
Lepo bi bilo da je nama uvek iz mreže zagarantovan čist sinusni signal. Kratkotrajni tranzijenti od nekoliko KV u meži su uobičajena stvar. Osim toga pri radu lampe u slučaju flash-overa ili bilo kakvog naglog pražnjenja javljaju se opet tranzijenti koji mogu da budu opasni.
Mnogi recimo u katodu GI7B stavljaju tranzistor tipa BD kao "snažnu zenericu". Njegov probojni napon je oko 50 V čini mi se.
U slučaju flash-overa u cevi, unutra se formira plazma koja je provodna i zbog penetracije DC polja anode kroz reštku, na katodi može da se kratkotrajno pojavi skoro pun napon anode. Tranzistor probija, cev ostaje bez prednapona i cev izgara. Zato tu treba staviti tranzistor tipa BU.. koji ima mnogo veći probojni napon i kondenzator koji će da "proguta" špic tranzijenta. Ja sam zato i stavio Zenerice koje već rade u režimu proboja i ne može im se ništa loše desiti.

73, Dragan yu1aw

[9a3mr]

Mnogi recimo u katodu GI7B stavljaju tranzistor tipa BD kao "snažnu zenericu". Njegov probojni napon je oko 50 V čini mi se.
U slučaju flash-overa u cevi, unutra se formira plazma koja je provodna i zbog penetracije DC polja anode kroz reštku, na katodi može da se kratkotrajno pojavi skoro pun napon anode. Tranzistor probija, cev ostaje bez prednapona i cev izgara. Zato tu treba staviti tranzistor tipa BU.. koji ima mnogo veći probojni napon i kondenzator koji će da "proguta" špic tranzijenta. Ja sam zato i stavio Zenerice koje već rade u režimu proboja i ne može im se ništa loše desiti.

Raspitao sam se malo kod tih što stavljaju tranzistor u katodu pa su mi rekli da će kod flashovera izgoriti i tranzistor tipa BU jer neće moći progutati "skoro pun napon anode" a tranzistor tipa BD250C sa svojih 110V će u radnom režimu raditi OK. Navodno i zenerice koje rade u probojnom režimu ne mogu podnijeti flashover jer kad se struja nahrupi preko plazme u zenericu i njoj se crno piše. I još su mi rekli da se pridržavam uputa projektanta u pogledu radnih uvjeta (pogotovo anodnog napona i pravilnog opterećenja) pa se ne moram bojati flashovera. :-))


Pozdrav
Rolando 9A3MR

[s55m]

Moje iskustvo je, da BD neminovno izgara u više od 75% slučaja. Kod 3CX800 stavljam obične 1N na red ( pa šta ima veze, ako jih ima 10 ili 20, potpuno je nevažno) a kod večih napona MJ4032 (iz glave) i kondenzator između C i E. Za sada je ovaj tip BIAS-a izdržao sve tipe maltretiranja sa GXX serijom cijevi.

[yu1aw]

Raspitao sam se malo kod tih što stavljaju tranzistor u katodu pa su mi rekli da će kod flashovera izgoriti i tranzistor tipa BU jer neće moći progutati "skoro pun napon anode" a tranzistor tipa BD250C sa svojih 110V će u radnom režimu raditi OK.

Potrebno je staviti i kondenzator pralelno tranzistoru koji će da proguta špiceve i onda BU tranzistori izdržavaju flash-over bez problema.
Nisam znao da su tranzistori tipa BD tao "žilavi" pa da izdržavaju isto što i BU ?!
Probojni napon od 110v i 1500V je ista stvar?! Interesantno!

Raspitao sam se malo kod tih što stavljaju tranzistor u katodu pa su mi rekli da će kod flashovera izgoriti i tranzistor tipa BU jer neće moći progutati "skoro pun napon anode" a tranzistor tipa BD250C sa svojih 110V će u radnom režimu raditi OK.

I ja sam se malo raspitao, zapravo sam dobio gomilu e-mailova sa pitanjem šta da rade jer su popalili, neki i preko deset, cevi sa BD tranzistorima u katodi!!!!
I za tranzistor, i za cev, i za zener diode je važno da postoji otpornik u +Ua vodu koji će u slučaju flash-overa da proguta preko 95% energije i tako spreči razaranje i cevi i zener doda i tranzistora. Energija je ta koja razara srukture cevi i ostalih elemenata!
Kondenzator mora da postoji da "proguta" kratkotrajne špiceve koji bi mogli da probiju tranzistor slično kao statika MOS tranzistore.
Zaštita mora da bude "multidisciplinarna"!

I još su mi rekli da se pridržavam uputa projektanta u pogledu radnih uvjeta (pogotovo anodnog napona i pravilnog opterećenja) pa se ne moram bojati flashovera. :-))

Flash over je potpuno normalna pojava u cevima čiji radni naponi prelaze oko 3.6 kV! (Eimac data)
Ono što spasava cevi i ostale elemente je otpornik u anodi jer preuzme na sebe praktično ceo Ua pošto je napon održavanja luka unutar cevi samo oko 50 V!


73, Dragan

[9A2WA]

Pozdrav Dragane1
Evo sličnog pitanja ,samo nije HV već 50 V za npr BLF278 ( 300W ).
Imao sam čast srediti jednoga ,a znam ih koji su bili puno "produktivniji" od mene 
Možda dio iskustava i na tu modernu temu 
73 Mike

[yu1aw]

Koliko ja znam, tu se radi najčešće o prevelikom SWR-u antene pa ga reflekotovana energija zajedno sa upravo generisnaom spali, ili tranzistor ostane bez opterećenja pa energija koja bi trebala da ode u antenu ostane na njemu i spali ga.
Problem je u tome što poluprovodnici za razliku od cevi imaju malu mogućnost akumulacije energije i svaki puta kada bi se cev malo užarila, tranzistor izgori. Kao brzi i spori osigurač! 
Mislim da je Goran, AD6IW mnogo više radio sa tim tranzistorima i da verovatno ima mnogo bogatija iskustva.
Ja sam se uglavnom više bavio cevima i tranzistorima snage u klasi A (za TV) što je malo drugačija priča...

73, Dragan yu1aw