2m Splitter za 4 antene iz radione 9a2nv

[AD6IW]

Evo jedan interaktivni Smith Chart, for fun
http://education.tm.agilent.com/index.cgi?CONTENT_ID=5

Agilent naravno

[9A4FW]

U rubriku "UKV tehnika -> Stakiranje UKV antena" sam dodao zanimljiv tekst na ovu temu, koji je DK7ZB objavio 1997. godine u Funkamateur časopisu. Tekst je 2005. godine preveo Andra (YU1QT) i objavio u časopisu Radioamater.

73 de Željko, 9a4fw

[s56a]

Ja obicno koristim "Made in Japan" MMANA/Service/Options and Setup za razlicite mogucnosti prilagodjenja antene na napojni vod.  Najcesce ga upotrebljavam za izracun induktivnosti kalema.  L/2,4,8 performanse kod vodova znam napamet kao tablicu mnozenja.  Od HP jedino kalkulator :-)

[yu1aw]

Pozdrav Dragane, znaci da si prisutan na netu?
Nisam se pravilno izrazio, ali mi je drago da si me korigovao.
Lambda cetvrt  dionica, radi kao impedance inverter, tako da konvertira iz
kapacitivne u induktivnu reaktansu, i obrnuto, a realnu otpornost konvertira u realni dio,
(treba da stoji) kod razlicitih kararkteristicnih impedance voda.
Tocno je da je maksimalni prenos snage kod iste zakljucene karakteristicne impedance.
Nepozeljna bilo koja reaktivna komponenta, ukoliko se ne radi o konjugtivnom
prilagodjenju.

Marjane nisam prehladjen, ali ovo jos uvijek stoji:

Impedanca je minimalna a struja je maksimalna za sve neparne umnozke lambda cetvrt.

73
Goran

Zdravo Gorane,

Pre svega da ti iskreno čestitam na izuzetnom EME radu na 23 cm!
Eh, da nisam rasturio onu moju parabolu mogli smo se slatko ispričati preko Meseca, kao što sam se svojevremeno ispričao kada je '80-tih bila aktivirana, sada već takodje bivša, 42m parabola radio-opservatorije u Green Bank-u!

Povremeno malo obidjem ovaj forum jer ima interesantnih stvari da se pročita... ali se retko javljam.

Što se tiče ove diskusije oko optimlane dužine kablova, moram da priznam da i dalje ne razumem poslednju rečenicu u gornjem citatu u kontekstu ovoga o čemu je bilo reči.
Evo i zašto:

Uzmimo da antena ima impedansu 25+j0 oma i da je povezana dužinom 50 omskog kabla koji je neparni umnožak četvrt-talasa kako ti predlažeš. Ulazna impedansa u kabl gledano od generatora će biti 100+j0 oma.
Medjutim, ako bi dužina kabla bila paran umnožak četvrt-talasa onda bi se na ulazu ponovila impedansa antene, tj. 25+j0 oma.
Ne vidim kako gornja rečenica može da bude tačna za ovaj slučaj?
Verovatno si imao na umu nešto drugo?

Pozdrav
Dragan, YU1AW

[9A5TD]

..... ali ovo jos uvijek stoji:
Impedanca je minimalna a struja je maksimalna za sve neparne umnozke lambda cetvrt.

Hy...

Ne mogu bas shvatiti ovu tvoju tvrdnju, na 90 stupnjeva po meni uvijek imamo maximalni napon (neka bude i impedanca) a minimalnu struju, na 180 stup. je maximalna struja a minimalni napon, mnozili mi to kako hocemo uvijek dodjemo na isto E sada ili sam ja nesto pobrkao u glavi ili su se neke osnove gibanja zemlje oko sunca promjenile. Dajte me malo prosvjetlite.

73...iz danas suncane ISTRE :-)

[9A9T]

Idemo dalje sa PRAKSOM 

Dakle nakon kraćenja Splittera za cca 2mm situacija je kao na slici.

Gore je krivulja prije a ispod nakon kraćenja.
Vidi se da je malo otišla u željenom smjeru ali se i mrvicu pokvarila 

Da čujem, kuda smjestiti šrafe za dodatno "fino" namještanje, kojeg promjera i koliko...

[9A5TD]

Idemo dalje sa PRAKSOM 

Kakve terminatore si koristio ? Tvornicke ili improvizacija ? Da nisu oni problem prilikom ocitanja ?

[9a4qv]

Tom,
po meni dodavanjem vijaka neces postici zeljeni rezultat, zeljena transformacija impedancije spliterom bi se trebala ostvariti pravilnim (ne kriticnim) odnosom D/d vanjskog i unutarnjeg promjera splitera (koaxialnog voda), sve ostalo je kemijanje.

Sto se tice upotrebe L/4 neparnog umnoska dionica poslije splitera, slazem se da upotrebom L/4 vjerno preslikavamo impedanciju generatora na opterecenje. Medjutim ako je impedancija generatora i opterecenja jednaka, takodjer i impedancija voda koja prenosi tu energiju 50+j0 oma onda je nepotrebno koristiti L/4 duzine.

U ovome slucaju upravo se to zeli postici, dakle generator koji ima cistih 50 oma, kvalitetni koaxialni kablovi sa takodjer 50 oma, spliter koji zelimo dovesti u granice odstupanja od manje od 1 oma od zeljene i na kraju antene koja ima 50 oma.

Naravno da ce maximalna energija predana anteni iz generatora (koja je samo polovica generirane energije jer se polovica gubi u toplini stvorenoj u generatoru zbog Rg) biti kada je reaktanca generatora konjuktivno obratna rekatanciji opterecenja (antene). Ako su u nacem slucaju reaktance = 0 onda je taj zahtjev zadovoljen (prenesena je maximalana energija umanjena za gubitke u vodovima - coaxu) te je nepotrebno koristiti L/4 duzine vodova. To pokazuje i Theveninov i Nortonov model po kojem "Balanis" ne navodi utjecaj duzine na prenesenu energiju koja je maximalna, dakle bez povratne energije, sto znaci da ne postoje stojni valovi. Ako se u praksi to ne desava tako, uzrok bi trebao biti jedan od karika ovoga lanca, trenutno smo na spliteru, pitanje je jos dali su antene 50-+j0 oma.

QV

[9A9T]

Terminatori su profi Anritsu i Suhner tako da nema straha što se toga tiče. 

Mislio sam staviti posebni topic u svezi konkretnih antena ali evo ovdje slika mjerenja jedne od njih Adame, ostale su vrlo slične osim što je jednoj pobjegla reznantna frekvencija biže 146Mhz.

Sa ostalim napisanim Adame sam potpuno suglasan...

[9A5TD]

Sto se tice upotrebe L/4 neparnog umnoska dionica poslije splitera, slazem se da upotrebom L/4 vjerno ....snip

Hoce li mi netko objasniti zasto ste se svi uhvatili sekcije L/4 ( x 1-3-5-7..idt) za spajanje antena sa spliterom?

Koji Vam je vrag, sve tvornicke ant.sisteme  sto sam montirao isporucene su sa sekcijama kablova L/2 (x 2-4-6 itd), znamo li mi HAM-ovi nesto sto tvornice NE znaju ? Naravno govorimo o fazno jednakim kolinearnim sustavima .....?

Otislo mi znanje u P.M.

[9a5cw]

Nis ne razumijem, samo znam ovo... ja bi sve nanovo izradio. W=otpor

2 WAY  1/4 WL          Z =   35,35533906   W         
3 WAY  1/4 WL         Z =   28,86751346   W         
4 WAY  1/4 WL         Z =   25   W         
2 WAY  1/2 WL         Z =   70,71067812   W         
3 WAY  1/2 WL         Z =   57,73502692   W         
4 WAY  1/2 WL         Z =   50   W         
6 WAY  1/2 WL         Z =   40,82482905   W         
8 WAY  1/2 WL         Z =   35,35533906   W         
                        
PRORAČUN POWER DIVIDERA OD KVADRATNE CIJEVI                        
                        
Unutrašnja dimenzija spoljne cijevi                  D   ( mm )   16,00
Spoljna dimenzija unutrašnje cijevi                  d   ( mm )   11,00
Impedancija voda                  Z   (  W  )   27,07



73

[s56a]

W2DU prica za prilagodjen 50 Omski sistem sa L/4 napajanjem.  Pomerimo frekvenciju, pojavi se refleksija usled R+jX na anteni, reflektovana struja na drugom TX kraju udari u R-jX, obrne se za 180 stepeni pa ponisti inicijalnu refleksiju od antene!  Stoga je i struja ka anteni maksimalna u L/4 vodu.  Za sve ostale komplikovanije primere sem L/2 vazi Smith.
Inicijalni podesen Ra=50 Oma se menja puno manje od promene reaktanse X!

[AD6IW]

Hi Guy's,

Namjera mi je da shvatim zbog cega je neko preporucio n x L/4,
L/2 ili nesto trece. Moguce je da pretpostavka nije tocna, ali mrzim kada mi nesto nije jasno,
ili kada to svi rade a ne razumiju zbog cega. Za pravilno rijesenje problema, potrebno je
shvatiti osnovne principe rada. Uups, mi smo radioamateri
Zahvaljujem se svima na odicnim komentarima, ocigledno je da na netu ima puno znanja.
Damir, to sto je "fabrika" napravila ne cini proizvod automatski relevantnim.
Dragane imas pozdrav od Paul W6PY, bivseg SM0PYP, cujemo se povremeno pitao je za tebe.
Mozda cu ponovo biti QRV sa Jamesburg-a u Aprilu na 2 i 23cm, pa te molim da to prenes
nasim eme-asima.  Jos uvijek mislim da ces se ti ponovo javiti of the moon?!
Marjane, to je odprilike ono sto sam ja mislio. Adam je to lijepo elaborirao.
Tom radi a net chat-a.


73
Goran

[yu1aw]

Proverio sam W2DU tvrdnju i stoji.
Medjutim, takav sistem samokompenzacije ima smisla jedino na KV i sa vrlo High-Q antenama.
Razlog je što su na KV ekskuzije frekvencije od rezonantne frekvencije antene procentualno mnogo veće, naročito na nižim KV bandovima. Drugo, potrebno je da antena ima vrlo visok Q da bi se uočila razlika. Simulirao sam antenu pomoću rednog RLC kola i sa niskim Q faktorima nije bilo nikakve razlike tek kada sam veoma povećao Q antene dobijena je neka razlika i to tek za veće ekskurzije frekvencije od širine 2m opsega. Simulacija je uradjena na 150 MHz da bi talasna dužina bila tačno 2m. Onda je ta simulirana antena, tj. serijsko RLC kolo koje je rezoniralo na 150 MHz, spojeno preko kabla dužine 0.5m i pomoću kabla dužine 1m. Rezultati su u prilogu. Date su promene Realnog i Imaginarnog dela ulazne impedanse. Zaključak bi mogao biti da ni neparni ni parni umnošci L/4 i L2 ne daju nikakve prednosti na UKV sa normalnim low Q antenama. Dakle, dužina kabla može biti bilo koja. Neparni umnošci L/4 mogu imati male prednosti na KV i/ili sa high Q antenama.
Gorane, hvala na pozdravima od Paula i molim te pozdravi ga takodje puno. Sa njim sam uradio EME veze na 2m, 70cm i 23cm a čuli smo se uzajamno u različitim pokušajima i na 13cm ali nije bilo sreće da je iskompletiramo. Uzgred, onda nije bilo računarskih programa, sve se radilo na "uvce"! Hi!


Pozdrav Dragan YU1AW

[9a6c]

A ko vam je kriv kad u vaše doba nije bilo ON4KST chata pa da lijepo uradite vezu s malom snagom i bez puno zezanja...

To su bili dani, a ne ovo danas...

GG