Oblong club

[9A4TM]

Saljem par slicica i filmova .Obzirom da imam 5mm dural elemente kada ih na hladno savijas obicno luk bude velik i nepravilan ili pukne pa sam poceo koristiti grijanje (vidi movie).Lupanje cekicem kako se vidi iz slike i filma ne ostecuje bas previse element.U nastavku ima par slika primjera nosaca elementa od sipasa i to je dosta mehanicki cvrsto sto je naravno isprobano i u praksi (koristim ih niz godina na yagi ant. i sl.)
Poslacu kasnije primjer lemljenja krajeva elementa.
73 de 9a4tm.

[9A4TM]

jos slicica filmovi stizu

[yu1qt]

Precizno, nema sta! Ja to jednostavnije, rucno oko eksera, pa u luster-kleme. Ovo su slike kad pravih Momin obl 13el.

[9A4TM]

Evo filmova

[yu1qt]

Mozda nekom pomogne?

[9a1un]

Moze samo pitanje koja je razlika izmedju oblonga na najduzem boomu koji je napravljen i yagi iste duzine? Osim mehanicke komplikacije oko elemenata, mislim da nema drugih prednosti? Kakav je G/T??

73 Davor 9A1UN

[s56a]

Andro, nedavno sam kupio odlicne keramicke luster kleme i mislio na tebe i toplu plastiku :-)

Dado, iako ne citas BDX ipak pogledaj www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/vhfnoisetemp.pdf za G**2/T.

[9a1un]

Pratim odnosno dobivam bdx na mail, ali uglavnom ne pisem nista... Cisto informativno pitam za G/T jer me zanima
koliki je omjer postignut iako mi to ne znaci nista u real world.
Mislim da se jednim od onih velikih oblonga sta sam vidio nema nikakve prednosti u odnosu na yagi iste duzine. Normalno da svako voli eksperimentirati i nova antena uvijek radi bolje, ali mislim da se ne isplati ici na 3d elemente
pogotovo ovdje gdje puno puse i nepotrebno se povecava sq m na vjetru.

73 Davor 9A1UN

[yu1aw]

Moze samo pitanje koja je razlika izmedju oblonga na najduzem boomu koji je napravljen i yagi iste duzine? Osim mehanicke komplikacije oko elemenata, mislim da nema drugih prednosti? Kakav je G/T??

73 Davor 9A1UN

Davore, po mojim analizama, nema razlike, na istoj dužini buma imaju isto pojačanje. To uostalom i teorija predvidja.

Medjutim, ono o čemu niko ne vodi računa je činjenica da Oblong antene kao zatvorene petlje vrše transformaciju impedanse u odnosu približnom kao kod zatvorenog dipola. U tačkama napajanja oblonga impedansa je 50 oma. Uz transformaciju impedanse od oko 1:3, i ako zanemarimo gubitke, ispada da je otpornost zračenja oblong antene svega oko 16 oma! Tri puta manje nego kod yagi antene koja ima 50 oma na otvorenom dipolu. Da bi Oblong bio jednak Yagi anteni u pogledu otpornosti zračenja trebao bi da ima ulaznu impedansu oko 150 oma.

Posledica toga je viši Q faktor antene, dakle veća osetljivost na okolinu, uži radni opseg i niža termodinamička efikasnost, jer je efikasnost Eff=Rz/(Rz+Rg) gde je Rz otpornost zračenja a Rg otpotnost gubitaka.
Oblong ima i približno veću vrednost otpornosti Rg jer je napravljen od približno duplo veće dužine žice.
Srećom kod VHF/UHF antena vrednost Rg je relativno mala pa tu nije neka velika razlika, jer skoro sve yagi i slične antene, pa i oblong, imaju visoku termodinamičku efikasnost.

Niska vrednost otpornosti zračenja podrazumeva i nižu elektrodinamičku efikasnost antene kao radijatora EM zračenja, jer je Rz mera odnosa izračene energije prema oscilujućoj energiji antene.
Zato Rz treba da bude što veće kod antena. Važnost visokog RZ antene je možda bolje uočljiva na nižim HF bandovima.  Vrednost Rz je glavni razlog zašto niko do sada nije, i verovatno nikada neće, napraviti efikasnu antenu za 160m a da može da stane u džep! 

Marijan ti je dao link na članak u kome je objašnjeno da vrednost G/T na VHF ne znači praktično ništa, čak ni na 2m EME zbog toga što je VHF prijemni sistem limitiran visokom temperaturom šuma neba i okoline u kojoj se antena nalazi.
Ono što na VHF diktira odnos S/N je pojačanje antene. Na UHF/SHF i u space komunikacijama iz ruralnih lokacija G/T ima smisla ali samo kao mera performansi antene na prijemu. Na 23cm EME je šumna temperatura antene podjednako važna kao i pojačanje antene.

Pozdrav
Dragan ,YU1AW

[9a1un]

Pozdrav Dragane,

hvala na strucnom objasnjenju, uglavnom poanta je da bi taj oblong mogao imati slicne bolesti kao 12omske dk7zb yagice ako sam dobro razumio. Znaci u biti niska otoprnost koja implicira vecu osjetljivost na okolinu i okolne antene te qrn?
Zakljucak u svakom slucaju je da bi trebala bolje raditi 50omska yagi koja je ujedno ima i puno bolje mehanicke karakteristike.

73 Davor 9A1UN

[s56a]

Ja gledam malo drugacije na antene - KISS!  Polutalasni dipol u praznom prostoru (UKV) ima impedansu 73 Oma, zatvoreni dipol 4 puta toliko.  Talasna petlja kvadaratnog oblika 124 Oma, oblong malo vise sve do 290 Oma splostenog zatvorenog dipola.  Ukoliko zanemarimo gubitke u izolatorima, petlje ce imati dva puta vecu otpornost Omskih gubitaka koji se pretvaraju u toplotu.  Petlja sa impedansom vecom od 2x73=146 Oma je stoga efikasnija od dipola pa jos ima i malo vece pojacanje!

Celu pricu ne treba komplikovati sa standardnih 50 Oma do kojih dolazimo na razlicite nacine: promenom visine dipola, priblizavanjem prvog direktora ili jednostavnim prilagodjenjem impedanse.  YU1AW predlog novog M parametra sa arbitrarnim SWR granicama mi se ne cini fizikalno smislenim.  Kvadratni znacaj pojacanja da.

Dado, kada tri elementa od 73 Oma pasivno sprezes onda DK7ZB rezultat od 73/3=24 Oma ima smisla pri zazeljenoj jednakomernoj raspodeli struja!  Tako optimiziranoj 3L Yagi se dodaje bliski direktor samo za 50 Omsko prilagodjenje mada se to moze jednostavnije uraditi!

[yu1aw]

Ako sam dobro shvatio po tebi zatvoreni dipol, pošto ima veću impedansu od 146 oma, ima veću efikasnost i veće pojačanje od otvorenog?
Dipol u rezonasi ima manje od 73 oma, ako se dobro sećam oko 65 oma...
DK7ZB je izmislio priču o nekoj "prirodnoj" optimalnoj impedansi antena da bi opravdao svoje niskoimpedantne antene.
Ko god je probao da optimizira antene na bilo kom programu zna da ukoliko zada pojačanje kao najveći težinski faktor pri optimizaciji uvek na kraju dobije antenu sa vrlo niskom impedansom...
Prema DK7ZB antena od 20 elemenata, svaki po 73 oma, treba da ima 73/20=3.65 oma?!

"Stvari treba posmatrati jednostavno, ali ne previše"
                                                         Albert Ajnštajn

Pozdrav
Dragan, YU1AW

[s56a]

Zatvoreni dipol je granicni slucaj petlji u kojem prestaje jednakomerno zracenje svih stranica zbog bliskosti dva provodnika.  S53WW tvrdi, da je to mehanicki najbolji UKV radijator te zbog DC kratkog spoja protiv statiki.

UKV-jasi se bakcete sa dugackim Yagi sa tucetom elemenata pa ste zaboravili osnove sa 2 ili 3 elementa na 0,1-0,2L.

Upravo te velike varijacije impedansi kod antena sa vise elemenata cine besmislenim Q-faktor bas kao i u analogiji sa velikim brojem spregnutih oscilatornih kola.  Zato je i dramatican uticaj prvog direktora odmah iz napajanja, a ostalih puno manje.

73 & 73 de Mario, S56A, N1YU

[yu1aw]

Marijane,

Budi ljubazan pa nam pokaži kako si to izračunao da zatvoreni dipol ima veću efikasnost od otvorenog.

Po tebi Q faktor antene i SWR  nisu ni u kakvoj fizičkoj korelaciji?

Po tebi vrednost otpornosti zračenja antene nema značaja?

[s56a]

Upravo sam zavrsio kratku MMANA analizu kvadratne petlje, oblonga i zatvorenog dipola i dobio ocekivanih 1,14 dBd dobiti petlje, samo 0,5 dBd kod oblonga i naravno 0 dBd kod zatvorenog dipola.

Sada sam uradio 20 m dipol antenu od 0.8 mm Fe zice koja ima skoro 60 Oma Omskog otpora.  Dobit je samo -0,42 dBi.  Zatvoreni dipol pa 0,8 dBi.  Moguce su greske MMANA!  Andro, proveri u EZNEC.

Teorija antena je gomila 3D integrala efektivne povrsine pa mi se cini Q-faktor over-simplifikacija jer znamo da treba praviti "debele" antene.