nove antene od 9a1n

[9a4qv]

Nevalja vam taj prijemnik, preširok je 

QV

[s55m]

Vidim da je moja izjava uzeta kod nekih kao potpis na forumima, pa da je ponovim:

Ne mogu ja napraviti toliko dobar prijemnik koliko susjed može napraviti loš predajnik ....

Kakav DF9IC, neka uzme on tu svoju mjernu skalameriju i nek se popne na bilo koju natjecateljsku čuku i pripali to na stvarnoj lokaciji a ne u nekom "lab-u", reći će da to nisu zadovoljavajući mjerni uvjeti 

QV

Adame, čemu takav potcenjujuči odnos do merenja obavljenih sa strane DF9IC?
Čovjek je uredno izmjerio i prijemnike i predajnike i to podijelio sa nama.
A lakše je uvijek "psovati" komšiju, nego ponesti sa sobom step attenuator.

[s55m]

Zašto je bio bolji FT225RD?
Da bi znao odgovor na to pitanje, zanima me, koliki je naštimani gain Javornika, koji je bio priključen na TS-690?
Javornik je u biti napravljen kao par, za FT1000MP. Ako ga priključuješ na večinu ostalih uređaja, gain od 27dB je drastično previsok i potrebno ga je smanjiti attenuatorom.

[9a3ru]

Apsolutno se slažem sa rečenim. Ja sam samo iznio konstataciju,koja je trenutno takova.Da se razumijemo do pojave Javornika sve drugo su više manje bili relativno loši transverteri.Front end na FT225RD +AGILENT preamp sa ATF 54143+ BPF prekopiran od Javornika+schotky ie800(dakle ništa posebno)+BF966s kao postmix amp.radi dobro ,jer je AGILENTOV preamp. podešen na pojačanje od 20db i na najbolji IP3. Javornik + FT1000 su sigurno odlična kombinacija!!
Hvala ti na obavještenju.Kolika atenuacija bi trebala biti za TS 690? 73 de 9a3ru

[9A2HM]

OFFTOPIC
Alo Željac daj mi se javi na Skype, da ti objasnim kako se odgovara na teme, previše mi šaraš....LOL

73 de K

[yu1aw]

Pozdrav,

Napraviti dobar prijemnik je obično daleko teže nego napraviti dobar predajnik.
Moguće je napraviti "dovoljno linearan" predajnik da ne pravi smetnje ni vrlo bliskim stanicama. Možda je malo neekonomično, ali sporedni produkti se mogu vrlo dobro potisnuti.  Primera radi analogna TV ima normu od -54 dB za potiskivanje svih produkata unutar širine kanala. 
Međutim, skoro je nemoguće napraviti "dovoljno dobar" prijemnik koji će da izdrži sve torture bliskih stanica sa ispravnim ali jakim signalima. Dinamički opseg prijemnika nikada nije "dovoljno" veliki!

Kada napraviš loš predajnik onda kritika koju primaš stoji.
Kada napraviš loš ili nedovoljno dobar prijemnik, ili kad dodavanjem pretpojačavača ogromnog pojačanja smanjiš dinamički opseg svog prijemnika onda kritike koje upučuješ drugima ne stoje! To je bitna etička razlika.

Tehnička razlika je u tome što loš predajnik lako može da napravi svako ko "predrajvuje" svoj linear. Ali lako može i da ga ponovo "popravi" smanjenjem pobude.
Loš prijemnik može da napravi svako ko ispred prijemnika doda pretpojačalo sa prevelikim pojačanjem ili ispred HF baze transverter sa prevelikim pojačanjem, tj. izlaznim signalom. Popravka se svodi na ubacivanje atenuatora negde ispred onog stepena koji je u zasićenju.

Nažalost ponekad je teško ustanoviti bez nekih merenja ili bar "upoređenja po sistemu eliminacije" da li je u pitanju predrajvovan linear suseda ili preopterećen prijemnik kod onoga ko se žali. U oba slučaja radi se o pojavi nelinearnih izobličenja, ali ostaje jedino sporno gde su ona generisana. Test sa atenuatorom na ulazu prijemnika može u najvećem broju slučajeva da pomogne u rasterećenju prijemnika i otkrivanju gde je ustvari problem.

Jedna od najvećih zabluda radioamatera je da je za dobar prijem potrebno imati što veće pojačanje pretpojačala i/ili ulaznog stepena. To bi bilo tačno samo kada bi živeli u svetu u kome nema šuma ili kada šum ne bi bio svuda oko nas i kada on ne bi bio obavezni pratilac svakog signala. Tada bi i najslabiji signal bilo dovoljno samo pojačati do određenog nivoa i stvar bi bila rešena. Nažalost, slab signal ima i svog neizbežnog pratioca u vidu šuma, koji je sličnog nivoa kao i signal, i pojačavanjem takvog signala ne postižemo ništa u promeni njihovog odnosa, jer pojačavači pojačavaju i signal i prateći šum, i još povrh svega dodaju i malo svog sopstvenog šuma.

Još jedna zabluda je da čovečije uho ima fiziološku sposobnost da pravilno procenjuje ili "meri" odnos snaga signala i šuma i da je moguće "na uho" podesiti optimalni odnos S/N kod prijemnika ili pretpojačavača. Takvo podešavanje se obično završava podešavanjem na maksimalno pojačanje. Potpuno je "neprirodno" za ljudsko uho da podesi pojačanje na niži nivo da bi se dobio bolji S/N. Ljudsko uho, u određenim granicama, veće pojačanje doživljava kao bolji odnos S/N.

73, Dragan

[s55m]

Baš u tome i leži problem. HAM radio "super-duper-stores" su prepuni različitih pretpojačala i ostale škalamerije. Do sada sam video mnogo HAM-ova, koji su kupovali pretpojačala a samo par njih posjeduje attenuator.
I najteže je nekome nadobudnome (a još gore starijim operatorima) objasniti ovo, što je Dragan napisao u svom postu, što je Robi napisao, u svom članku "Seku drva na 2 metra" i što oni iskusniji več znaju, da je u današnje vreme u takmičenjima bolje imati step attenuator nego pretpojačalo sa več u osnovi katastrofalno slabim RTX.
kad bi barem nekad probali sa attenuatorom i vidjeli, da se nekad bolje čuje sa 15dB gušenja, nego sa 15dB pojačanja .

[9a2sb]

Kada se otišlo "off topic",da i ja nastavim pitanjem:
-šta se dešava sa korisnim i nekorisnim produktima "lineara" kada napon u mreži padne sa 230VAC-neopterečeno, na 180VAC kada se stisne predaja?
Šta kaže TiP (teorija i praksa......nije TiPSS....hi)?
Hvala!

[9a4qv]

Pošto smo na jesen rezimirali teoretske dijelove S/N, IP3 itd., sada smo došli na konkretna riješenja u praksi. Možda sam nespretno napisao glede DF9IC, nije on kriv što su takva mjerenja nego je krivica na našoj strani što mi ta mjerenja ne znamo kvalitetno i korisno iskoristiti. Dakle on u svojim mjerenjima uspoređuje RX i TX na bazi skoro pa idealnih uvjeta. koristi na prijemu dva jaka signala i iz toga određuje parametre prijamnika. Kod predajnika mjeri fazni šum i neželjene produkte ali opet pri skoro idealnim uvjetima.

Hoću reći da su ta mjerenja ispravna ali za te uslove i samo prikazuju koji je uređaj , ne najbolji, nego manje lošiji!!
Međutim kod nas na lokacijama nema idealnih uvjeta i sada HAM koji je pročitao ta mjerenja kaže ,aha, kupio sam npr. Javornika i FT1k i ja nemam problema, problem je u susjedu jer ja imam najbolji radio, pa mjerenja DF9IC su to pokazala.

Eto tu je problem, koji ljudi misle da su rijesili ako slijepo gledaju takva mjerenja.

Do drastičnih razlika dolazi se zbog toga kao sto je i Dragan i Adi naveo, predrajvanje lineara, preveliko pojačanje u rx stupnjevima, ali tu su i druge stvari na koje se daje pažnja, evo Zlatko je dobro upitao, šta se dešava kad napn varira, pada, raste. Pa većina nema antene impedancije 50 oma ili veliki swr, pa mnogo njih radi u velikim poljima susjednih radio tv odašiljača, pa se tu javlja inermodulacija koja pobjegne kroz loše spojeve, konektore, kablove itd.

Dakle DF9IC to ne može predvidjeti, jer kad bi mogao, sva ta mjerenja bila bi beskorisna.

Slažem se sa time što ste rekli, ali bih dodao:
Istina, ako je susjed predrajvao linear dolazi do neželjenih produkata, ali ja dodavanjem attenuatora na moj rx te produkte ne mogu očistiti, mogu ih probati smanjiti ali oni su uvijek tu, dakle kao što sam i jednom rekao, riješenje leži u smanjenju snage kod tx-a i nelinearnih signala a ne u nemogućoj misiji gušenja nelinearnih signala kod prijamnika.

Evo i još jedno pitanje za sve:
ako sa konkretnim setupom odrađujem vezedo max udaljenosti od 700 km, za koliko dB bi trebao poboljšati RX stranu, TX stranu da bi taj qrb narastao za dodatnih 100 km u istim uvjetima prostiranja?

QV

[S55WT]

Slažem se sa time što ste rekli, ali bih dodao:
Istina, ako je susjed predrajvao linear dolazi do neželjenih produkata, ali ja dodavanjem attenuatora na moj rx te produkte ne mogu očistiti, mogu ih probati smanjiti ali oni su uvijek tu, dakle kao što sam i jednom rekao, riješenje leži u smanjenju snage kod tx-a i nelinearnih signala a ne u nemogućoj misiji gušenja nelinearnih signala kod prijamnika.

Pomoču attenuatora češ utvrditi to, da počneš raditi nešto na svojoj prijemni liniji ili češ zvati suseda i zamoliti ga, da on napravi nešto na njegovoj TX liniji. Najlepše je ono, kad te neko usred kontesta pozove i kaže, ti mi praviš smetnje...
Smanjenje TX snage isto nije to. Ja mogu sa 10W praviti puno veče probleme svima kao Adi sa 1000W. Cela linija mora štimati.

73, Janko

[yu1aw]

Adame,

Kada bi se tako gledalo onda laboratorijska merenja ne bi imala nikakvu svrhu, jer praktično ne postoji uređaj koji u praksi radi u laboratorijskim uslovima.
Međutim, na sreću nije tako. Ona imaju svrhu i to veoma značajnu!

Ako je neki uređaj izmeren da ima bolje karakteristike u laboratoriji, onda će on sigurno i u praksi imati bolje karakteristike.
Dakle, pod jednakim laboratorijskim uslovima jedan je bolji. I pod jednakim praktičnim uslovima taj će biti bolji!
Naravno, podrazumeva se da se u oba slučaja procenjuje ili meri ista osobina uređaja, na primer dinamički opseg, kros- modulacijska otpornost, desenzitivizacija usled prisustva jakog signala, fazni šum, itd.
Problem je što većina ljudi ne razume ili ne tumači tačno šta pojedine izmerene vrednosti znače i kako se one manifestuju u praktičnom radu. Zato je i teško dati generalnu ocenu koji je uređaj najbolji jer je mnogo kategorija u kojima se ogleda njihov kvalitet. Neke od tih kategorija ili osobina su važnije neke su manje važne, a neke su povezane međusobno. Neke se sreću veoma često, a neke veoma retko u uobičajenom radu. Neke osobine se prepoznaju u radu odmah, a neke ostaju maskirane nekim drugim efektima pa ih često nismo ni svesni, ali one i te kako utiču na kvalitet i ponašanje uređaja.

Moje je mišljenje da su nezavisna merenja koja vrše DF9IC i slične grupe od neprocenjive važnosti za poboljšanje kvaliteta uređaja u budućnosti. Ako se ne zna ili ne razume šta uređaju fali onda je teško napraviti bolji, ili popraviti postojeći.

U pogledu tvog stava da ljudi, kupujući "najbolji uređaj sa liste", duboko veruju da su time rešili sve probleme i da svaka smetnja dolazi "od suseda" potpuno sam saglasan. Većina ne razume da dodavanjem pretpojačavača velikog pojačanja u uslovima rada sa jakim signalima kao što je u kontestu, ustvari degradiraju neke od postojećih izmerenih performansi uređaja, a u želji da poprave faktor šuma prijemnika, koji je možda već dovoljno dobar za 99% stanica koje mogu uraditi u kontestu. Zato treba napraviti ili mogućnost isključenja pretpojačala ili ubacivanje atenuatora na pogodnom mestu.

Na pitanje koje je postavio Zlatko, 2SB moglo bi se odgovriti uopšteno da, ako linear pri punoj snazi i pri stabilnom ili "tvrdom" naponu anode ne generiše nedozvoljen nivo IMD produkata, pri "mekanom" naponu generiše povećan nivo IMD produkata koji se obično manifestuje kao veća širina signala i izražen "spleter" naročito u vrhovima SSB signala.
Pri tome su triode daleko osetljivije na "tvrdoću" anodnog napona od tetroda, kojima druga rešetka svojim stabilnim naponom održava konfiguraciju električnog polja unutar cevi i pravilnu trajektoriju elektrona i pri trenutnom padu anodnog napona. Zato je važno da druga rešetka kod tetrode bude napajana stabilnim naponom.

Koliko će neki linear biti osetljiv na "mekoću" anodnog napona zavisi od mnogih faktora koji su vezani za tip i karakteristike upotrebljene cevi, dizajn ulaznog i izlaznog kola, radni Q faktor ovih kola, SWR antene, stepen pobuđenosti, načina pobuđivanja cevi, itd.
Ali generalno govoreći tvrdoća anodnog, tj. mrežnog napona je vrlo važna karakteristika za linearnost pojačavača pogotovo za triode i loše isprojektovane i izvedene ispravljače anodnog napona. Naponski udvajač kao rešenje anodnog ispravljača je veoma loše upravo zbog izuzetne "mekoće" napona koji daje.

Ovo se jednako odnosi i na tranzistorske lineare, ali tamo je češći problem sa nestabilnom bazom koja, zbog velikih baznih struja pri vrhovima pobude, može da "sklizne", iako je napajana stabilnim naponom, što takođe izaziva slične efekte u pogledu IMD. Način kako je bazno RF kolo izvedeno takođe je značajno, a posebno način kako je izvedeno DC napajanje i RF blokiranje, tj. dovođenje stabilisanog napona na bazu.

73, Dragan

 

[s55m]

9A4QV...Evo i još jedno pitanje za sve:
ako sa konkretnim setupom odrađujem vezedo max udaljenosti od 700 km, za koliko dB bi trebao poboljšati RX stranu, TX stranu da bi taj qrb narastao za dodatnih 100 km u istim uvjetima prostiranja?

1.18dB

I još par centi, na Adamovo pisanje.
Več odavno sam naučio, da bez filtera u prijemnoj i predajnoj grani ne mogu raditi sa lokacija, koje su istovremeno i broadcast emisione tačke. Na prijemu je dosta lako sa filterima, dok je za one predajne potrebno malo više energije i dobre volje.
Za kontrolu svoje predaje koristim obično IC275, kome na ulazu attenuatorom smanjim nivo primljenog signala na još podnošljivo stanje, kod kojeg sam "mjerni" uređaj ne stvara neželjene produkte. Ako na ovaj način ustanovim, da je moja predaja b.p. iliti, u normalnim granicama, kod "komšija" u nikom slučaju ne može biti gore, a da sam za to ja kriv. Ako na ovaj način provjerite svoju predaju u lokalu, svako če znati, u kom grmu leži zec.