hrvhf.net

Potražio sam na webu nešto o DL6WU antenama i naletio na jednu zanimljivi analizu koju je uradio LB Cebik, W4RNL (SK). Meni zanimljiva zato, jer se čini da DL6WU pristup nije baš naišao na odjek preko Atlantika.
LB je inače bio i tehnički urednik časopisa ANTENNE X ako se ne varam, i u svoje doba imao je jako veliki broj analiza i članaka na svojoj web stranici koja je njegovom smrću prestala funkconirati.

Istinabog, radi se o stvarima iz prošlog stoljeća, ali vrlo vjerojatno mnogo toga i dalje vrijedi pročitati radi lakšeg shvaćanja materije.

Evo poveznice:

http://on5au.be/content/a10/vhf/wu.html

Isplati se potrošiti pola sata.

GG

Da dodam još malo literature u vezi sa DL6WU antenama, davno napisane ali veoma aktuelne i korisne.
Naime, Rajner DJ9BV je na kraju svog poznatog članka o analizi šumne temperature antenskih sistema za 70 cm dodao i nekoliko interesantnih zapažanja u vezi sa antenama, a posebno se osvrnuo na poređenje novih, kompjuterom optimiziranih, u odnosu na DL6WU antene koje su ručno optimizirane. O niskom Q faktoru DL6WU antena  svedoči primedba br. 2 u kojoj se konstatuje da Ginterove antene imaju najmanje gubitke usled skin efekta, što potvrđuje niske amplitude cirkulišućih struja u elementima zahvaljujući vrlo niskom Q faktoru.
Nisam objavio ceo članak zbog kopirajta nego samo izvod sa interesantnim primedbama i izvor.

Pozdrav, Dragan yu1aw

Meni se dopala posljednja napomena na spisku...

Nastavno na Draganove prezentacije, jedan kolega je napravio 7el.yagi prema dizajnu DL6WU.
Korišten je kalkulator koji se može skinuti na webu a isti se naslanja na DL6WU proračune.

Antena je dizajnirana za izolirane elemente na boomu i zatvoreni dipol sa prilagođenjem 1:4.

Rezultat se može vidjeti na mjerenjima i proračunu Q-faktora u privitku.
BW za swr 1:2 je skoro 18MHz! što je više nego 10%
Na osnovu istoga izračunati Q faktor antene je 6.35!
Pa sad, "ko voli - nek izvoli"  8)

QV

Čisto da se ohrabre mogući graditelji - o kojem se točno programu radi? Ja koristim VK5DJ, ostali mi baš i ne funkcioniraju iz različitih razloga.
Inače je baš ovakva antena bila ključ uspjeha ekipe IO2V koja je nakon više pokušaja uspjela uzeti prvo mjesto u IARU R1 VHF prije dvadesetak godina s Marmolade JN56WK. S ledom i bez njega grupe 4*7 el odradile su posao bez greške.
Ako s ene varam, bilo je šest fiksnih sistema i još 20 el SHARK na rotatoru za pokrivanje gluhih smjerova prema doli i tako:-))

G

Stvar je dosta jednostavna. Visok Q faktor, loš SWR, niska realizovana efikasnost zračenja, povećani termički gubici, izobličen dijagram, smanjena dobit i svi ostali problemi, koji postoje kod antene koja je optimizirana da bude suva i sama u svemiru, kada su ti uslovi okruženja ispunjeni, dešavaju se na frekvencijama iznad rezonantne frekvencije ili na gornjem delu radnog frekvencijskog opsega. Praktično za dvometarske antene to je područje iznad 146 MHz. Naizgled to je nevažno, jer antena nije ni predviđena da radi na tim frekvencijama. I tu je zamka i velika greška dizajnera antena!

Naime, pri bilo kakvom negativnom uticaju okoline (rad u antenskom sistemu, stub, kablovi, druge antene, noseće strukture) ili vlage (kiša, led, inje, sneg) rezonansa i parametri antene se sa opsega iznad 146 MHz pomeraju na niže frekvencije  i praktično dolaze u radni frekvencijski opseg antene.
Koliko se pomeraju ovi parametri i rezonantna frekvencija antene? To zavisi od Q faktora antene, ili bolje reći od širine opsega iznad rezonanse u kome antena ima normalne prihvatljive parametre. Taj opseg je definisan Q faktorom antene na tim frekvencijama.
Možete dizajnirati antenu sa relativno malim Q faktorom na uskom frekvencijskom opsegu, recimo 144 - 145 MHz i reći: Evo antena je dobra jer ima nizak Q faktor u radnom opsegu! Nažalost, to nije tačno. Potrebno je pogledati koliki je Q faktor antene na par MHz iznad tog radnog opsega. Ako je veliki, kao što obično jeste, onda je to znak da antena ima potencijalno lošu stabilnost i da će vrlo mali uticaj okoline da napravi veliko pomeranje parametara na niže i takva antena će, kada nije suva i kada nije sama u svemiru raditi veoma loše. Naime, vlaga i mnogi drugi uticaji okruženja deluju na antenu tako da joj električno produžavaju elemente i  ona se u novom radnom opsegu ponaša kao da radi na višoj frekvenciji ili kao da je dizajnirana za nižu frekvenciju od radne. To je scenario za većinu novih antena koje su dizajnirane na računaru, bez dovoljno brige o ovim problemima.

Samo velika širina radnog opsega, posebno iznad rezonanse daje nekakvu garanciju da će antena u uslovima vlage i u radu u sistemu sa ostalim antenama u najvećoj meri zadržati svoje performanse. Drugih garancija, nažalost, nema!
Jednostavno, podatak o Q faktoru na frekvencijama iznad rezonantne predstavlja indikator potencijalnog pomeraja rezonanase i svih ostalih parametara antene  u promenjenim uslovima rada, za koje u računaru nije optimizirana.
Ovaj nedostatak mnogi autori, svesno ili nesvesno, prikrivaju tako što marketinški "šminkaju" rezultate. To se obično radi tako što se objavi SWR za samo mali deo opsega, recimo 144-144.5 MHz u kome je SWR skoro idealan. Pojačanje ili dobit većine yagi antena u području  iznad rezonanase ima nagli pad.  Objavljivanjem samo uskog dela opsega oko rezonantne frekvencije i ovo se prikriva.
Jedan od marketinških trikova je i objavljvanje dijagrama zračenja gde se u polarnom dijagramu izabere takva razmera da svi sporedni snopovi izgledaju daleko više potisnuti i dijagram izgleda gotovo bez sporednih latica.

Jedan pogled na  objavljeni SWR, Gain ili proračun Q faktora, može vas spasiti od razočarenja.

Pogrami za proračun Q faktora objavljeni su na mom sajtu na adresi: https://www.qsl.net/yu1aw/Misc/Programi.htm (https://www.qsl.net/yu1aw/Misc/Programi.htm) Postoje dva programa, jedan je za izračunavanje Q faktora za jednu frekvenciju na osnovu SWR ili podataka o impedansi X i R. Drugi je proračun Q faktora za široki opseg frekvencija na osnovu podataka o ulaznoj impedansi datoj u obliku fajla.

Ono što treba uraditi je izračunati Q faktore na radnom delu opsega i obavezno na frekvencijama na kraju amaterskog opsega ili još bolje par MHz iznad kraja amaterskog opsega. Na osnovu tih vrednosti može se donekle predvideti šta  će se desiti pri promeni radnog okruženja antene od idealizovanog do realnog.

Oni koji se bave optimizacijama antena u programima koji koriste NEC kao elektromagnetski i matematički stroj mogu koristiti pogodnost koju ovi programi pružaju, a to je korišćenje LD kartice i simulacija antene sa izolovanim elementima, gde se umesto izolacije stavljaju podaci za kišne kapi na elementima antene sa relativnom dielektričnom konstantom mešavine vode i vazduha Er=8 i debljine sloja od 0.1 do 0.5 mm. U tom slučaju može se prilično verno videti ponašanje antene pri kiši ili drugim uticajima.

P.S. Adame, skini poslednju verziju programa koja je malo grafički doterana i popravljene su neke sitne greške u ispisu. Recimo, ta geška gde je za SWR dato da je unos u omima!  :D Interesantno je da to retko ko primeti! Naravno, i stara i nova verzija daju potpuno iste rezultate.


Dragan YU1AW

QuoteKoliko se pomeraju ovi parametri i rezonantna frekvencija antene? To zavisi od Q faktora antene, ili bolje reći od širine opsega iznad rezonanse u kome antena ima normalne prihvatljive parametre. Taj opseg je definisan Q faktorom antene na tim frekvencijama.   

Pozdrav dragi moji
Ovdje je sve naopako, rezonancija nije definirana "fenomenom" i ne može biti nikako jer je fenomen posljedica nečega. Stvari stoje jednostavno da nemože biti prostije. Npr akoželite antenu rezonantnu na 144.200Mh z onda je mamtematika sljedeća 300/144,200=2,08m dužina dipola, to je puna lambda koja može biti preračunata na pola i četvrt lambde ali to je to. Ništa ne zavisi o "fenomena" jer fenomen nije faktor. Neki to pokušavaju usporediti sa velocity faktorom što je nemoguće jer se velocity uključuje u formulu izračuna dok je "fenomen " posljedica nečega i od njega ne zavisi ništa, dakle nije dio nikakve jednadžbe za projektiranje antene.
Pozz
Damir, 9a5ay

QuoteNaime, vlaga i mnogi drugi uticaji okruženja deluju na antenu tako da joj električno produžavaju elemente i  ona se u novom radnom opsegu ponaša kao da radi na višoj frekvenciji ili kao da je dizajnirana za nižu frekvenciju od radne.

Izgleda kao da je greška i pitali su me da nisam slučajno pogrešio i napisao niža umesto viša i obrnuto.

Ne, dobro je napisano.
Antena je dizajnirana da radi na, recimo, 144 MHz kad je suva. I ona kad je suva ima rezonansu na toj frekvenciji i radi dobro. Onda pokisne i elementi se električno produže. Talasna dužina na 144 MHz je ostala ista, ali su elementi električno duži, i ona izgleda kao da je dizajnirana da bude rezonantna na 135 MHz, tj. na većoj talasnoj dužini. Gledano iz pozicije antene ona veruje da radi na višoj frekvenciji (144 MHz) tj. manjoj tal. dužini u odnosu na onu na kojoj je  rezonantna (135MHz). Gledano iz pozicije dizajnera, (mokra) antena se ponaša kao da je dizajnirana za nižu frekvenciju, jer je rezonantna na toj frekvenciji (135MHz), a ne   na 144MHz gde ne radi dobro.

Ili ajde da probamo da unesemo malo dramaturgije u celu stvar, možda će biti slikovitije i lakše za razumeti. :)

Autor dizajnira antenu ne znajući šta se dešava na kiši. Ni antena ne zna šta joj se dešava na kiši.
Autor dizajnira antenu na 144 MHz i ona je tu rezonantna i tu radi dobro.
Onda ona pokisne. Elementi se električno produže i rezonansa se pomeri na 135 MHz.
Pitamo antenu koja se napaja sa 144 MHz: Radiš li na rezonantnoj frekvenciji?
Ona odgovori: Ne radim, radim na VIŠOJ frekvenciji od rezonantne! Rezoniram na 135 MHZ a radim na 144 MHz!
Pitamo autora: Na kojoj frekvenciji je antena rezonantna i radi prema dizajnu?
On ogovara: Na 144 MHz, ali izgleda da je rezonantna na 135 MHz, kao da je dizajnirana za NIŽU frekvenciju!

Slikovit primer pomeranja rezonanase na nižu frekvenciju, usled vlage, dat je na sledećim dijagramima promene ulazne  impedanse antene za slučajeve kada je antena suva i vlažna sa 0.1 mm, 0.3 mm i 0.5 mm debelim slojem vode. Vidi se da je rezonantna frekvencija suve antene na 144.2 MHz i da je sa povećanjem vlage ona polako skliznula 3 MHz niže, na 141.2 MHz za 0.5 mm vlage. Naravno sa ovim pomeranjem rezonanse na niže, pomerili su se i svi ostali parametri antene i dodatno pokvarili zbog povećanja reaktivnog dela ulazne impedanse i promenjenih faznih stavova struja u elementima.

Dragan, YU1AW

Kriv sam ::)

Kad sam sve ovo nanovo iščitao, rekao bih da treba dodati samo riječ u rečenicu iz citata pa bi čak i meni bilo jasno šta antena misli:-))

Ne bi da ispravljam Bibliju, samo bi je nadopunio u smislu obzirom da se nesretna antena našla u novom okruženju čega jadna nije ni svjesna, a kako su je ne njenom voljom produženi elementi doveli u novo okruženje:

"...ona se u NOVOM radnom opsegu..."

Jer moja je pretpostavka bila da joj je zadan željeni radni opseg kojeg i koristimo? A novi je nastao kao rezultat promjena uzrokovanih vanjskim utjecajem, pa se jadna pogubila i čini joj se da ne radi tamo di su joj rekli nego negdje gore ili iznad njoj jasnog radnog opsega...

Iz svega je razvidno da u određenom broju slučajeva dolazi do nesporazuma između antena i autora, a ponekad i kod nas nesretnih graditelja.

A možda je samo u pitanju moj neukroćeni urednički gen, ko zna...

Potpuno sam saglasan i napravio sam sve predložene ispravke u tekstu. :) TNX!
yu1aw

Kolega koji je napravio 7el.DL6WU antenu koju sam zakačio u ovome topicu daio si je truda i sada napravio 7el.LFA (G0KSC).

U privitku se nalazi SWR dijagram i proračun Q faktora.

Q fakrot iako malo viši od DL6WU antene je još uvijek prihvatljiv.

Pa eto, tko voli nek izvoli, a tko je lijen ili ima dvije lijeve ruke nek se obrati Marinu 9A5M za navedene antene.

Sada ćemo još zamoliti Marina da nam odradi pokus polijevanja vodom obje antene u istim uslovima pa da nam pošalje SWR dijagrame da vidimo što bi to u praksi značilo kad se jedna i druga antena sa relativno niskim Q faktorom ali ipak različitim nađu pod kišom.
Nećemo ga tjerati da antene nosi u frižidere PIK Vinkovaca...

QV

Baš čekam da mi aliexpress isporuči nanovna h4 pa da i ja pogledam neke fenomene i istuširam te antene da vidim hoće li prepoznati svoju novu radnu frekvenciju.

Skin efekt, precnik, materijal zracecih elementa su kriticni. Deblji elementi i krace antene imaju veci BW,
i manji utjecaj na spoljne elemente.
Utjecaj kisnih kapi velicine 0.5mm na talasnu duzinu od 2M je 0.025%. Frekventni shift je 360kHz,
dakle u radnom opsegu antene. 10-15MHz shift nije realan,mozda sa ledom ili snijegom ili na 2.4GHz.

Quote.Deblji elementi i krace antene imaju veci BW,
i manji utjecaj na spoljne elemente.   

Pa zemo tako je, nazad nešto iz te silicijske doline konkretno ali nije moglo proći bez matematikica, ajd bar smo pošteđeni kvačica. Malo šale.
Pozdrav dragi moji
Damir, 9a5ay

Šift sa 144 na 135 MHz je dat samo kao malo karikiran primer da bi se shvatila poenta. Šift od par MHz je realan za antene kojima je isterivan max gain i pri ekstremnim uslovima nakupljanja leda na elementima.

Dragan, YU1AW

Pozdrav,

evo i mjerenja "pokisnulih antena u prilogu.
Prve dvije fotografije su mjerenja pokisle 7el. DL6WU antene kod koje je zamjetan pomak rezonantne frekvencije za 160 kHz u minus (sa 144.040 na 143.880 MHz.

Druge dvije fotografije su mjerenja pokisle antene 7el. LFA gdje je zamjetan pomak rezonantne frekvencije za 80 kHz u minus (sa145.700 na 145.620 MHz).
Kod LFA je vidljiv strmiji dip u prilagođenju nego kod DL6WU antene ali je shift manji nego kod DL6WU.

Mjerenja je odradio Marin 9A5M.

QV

Da me ne kvizu je li strmina dipa kod LFA rezultat višeg Q faktora koji je svejedno dosta nizak u odnosu na - ja bi rekao odgovor A ::)

Zanimljiva mi je dosta visoka rezonantna frekvencija kod LFA, dok je kod DL6WU skoro u skladu s predviđenih 144.100 MHz. Da li je kod LFA to osigurač od pretjeranog klizanja rezonancije (NOVE) na niže?

Po svemu - velikodušna objava ovih rezultata svakako je kvalitetan putokaz možebitnim graditeljima da se lakše odluče oko konkretnog dizajna.

Iz osobnog iskustva - i najbolje izračunate antene odličnih osobina na papiru na prvom mjerenje padnu na ispitu radi loše izvedbe napajanja.

Marinu kapa dole za trud i pristup rezultatima 8)

Ispravite me ako grešim, ali koliko mogu da vidim, merenje prikazuje pomeraj frekvencije minimalnog SWR a ne rezonantne frekvencije.
Obično su ove dve frekvencije bliske kod dobro projektovanih antena ali napomena je čisto zbog toga što se u praksi ova dva pojma zamenjuju i mešaju, što nije tačno, jer ima jako mnogo antena koje imaju ove dve frekvencije veoma mnogo razdvojene. Postoji i jedna grupa specifičnih antena koje se namerno projektuju da rade van rezonanse da bi se postigli neki specifični zahtevi.


Dragan, YU1AW

Dragane pozdrav,

Opaska u vezi rezonantne frekvencije definitivno stoji.
Ja imam za suha mjerenja dijagrame R/jX impedancije, šmitov dijagram i promjenu faze gdje se vidi rezonantna frekvencija koja se ne razlikuje u mnogome od krivulje najboljeg prilagođenja (unutar 50khz).
Nemam nažalost ista mjerenja i za mokre antene.
Iz tog razloga sam se osvrnuo samo na SWR/prilagođenje kao jedan od pokazatelja.

Naravno, sva ova mjerenja su rađena u nekontroliranim uvjetima pa ih treba uzeti sa velikom rezervom. Za ispravnu interpretaciju rezalutata koji su dobiveni mjerenjem ovim načinom, "instrumentom" treba dobro poznavati i način rada prikazanog "instrumenta". On ima velika ograničenja i ako autor nije svjestan njih može se doći do krivih interpretacija.

Ovaj instrument ima određen broj točaka u kojima mjeri te su mjerenja bliskih frekvencija i prikaz istih na širokom spanu kao što je prikazan na slikama od upitne točnosti.

Ovo može biti samo pokazatelj trenda, što se događa u praksi a nikako točna a kamoli laboratorijska mjerenja.

Dakle, neki pokazatelj može biti ali nikako točna mjerenja.

To je zamka u koju sam se bojao da ćemo upasti objavom mjerenja jer svatko možda nije upoznat sa tim "sitnicama" koje na kraju mogu dovesti do krivih zaključaka.

Ideja je bila brzinski prikazati kako obje antene rade i što ugrubo možemo očekivati od istih.

pozdrav...

Da Adame, razumem potpuno sve probleme ovakvih merenja. Opaska je bila više zbog toga što sam primetio da mnogi amateri, pa čak i neki dizajneri antena, ne znaju razliku i često brkaju jedno sa drugim.
Što se preciznosti merenja tiče, tu si u pravu, ali bilo je korisno i bitno  pokazati trend ponašanja antena na kiši. Treba istaći da su iskustva pokazala da je količina vode koja se nakuplja na elementima dosta promenljiva i zavisi od jačine vetra, prečnika elemenata kao i stanja površine metala na njima. Prljavi elementi sakupljaju više, a recimo masni manje vode. Adhezija zavisi i od temperature i čistoće same kiše. Recimo kiša koja je puna peska iz Sahare , soli ili gareži od smoga bolje se lepi za aliminijum.
Napomenuo bih još jednu stvar važnu za pravilno tumačenje rezultata. Zavisnost količine nakupljene vode i frekvencijski pomeraj nisu u linearnoj korelaciji. Recimo neke antene trpe određenu količinu vode sa relativno malim promenama parametara do određene granice, da bi onda sa minimalnim daljim uvećanjem naglo počele da menjaju svoje parametre. To se u simulacijama jasno pokazalo. Ako se dobro sećam jedna DJ9BV antena je imala baš upadljivu promenu za malo povećanje količine vode preko određene granice. Svaka antena ima neki svoj specifični odgovor na uticaje sredine i taj odgovor nije linearan.
Jedna još važnija stvar je što svi parametri antene ne bivaju podjednako razdešeni i degradirani pojavom vode na elementima. Recimo, promena SWR  može biti relativno  mala, ali  zato promena realizovane efikasnosti zračenja, gejna i šumne temperature može biti velika. Taj međusobni odnos promena parametara je različit za svaku antenu.
Energetske promene i transformacije koje se dešavaju u anteni mogu se izraziti na više načina. Ono što ih na najbolji način definiše i  opisuje je Q faktor antene, jednostavno zbog njegove definicije, koja sveobuhvatno odslikava trenutno stanje antene u pogledu procesa transformacije privedene snage  iz reaktivne u aktivnu (izračenu). Pošto na ovu transformaciju utiču svi elektromagnetni efekti i parametri antene, to on u potpunosti odslikava energetska stanja i procese transformacije.
Dragan ,YU1AW

Pozdrav svima.
Svojevremeno sam se dosta temeljito bavio problematikom LFA antene.  Slažem se sa rečenim kako pomak SWR-a ne znači i pomak rezonantne frekvencije. Sve antene koje imaju prilagodne elemente , LFA podešavanje zračećeg elementa , gama ili neko drugo prilagođenje može dovesti do minimuma SWR-a na širem području rada antene.  Preporučam samo jednu pravu tehniku za provjeru rezonancije antene tj.  rada antene na točno projektiranoj frekvenciji  a to je specifčan dijagram zračenja u stražnjim laticama dijagrama zračenja ili približno odnosa F/B.  Samo snimkom dijagrama karakterističnog za dotični dizajn može  se pokazati  na kojoj frekvenciji se nalazi traženi dizajn. Najčešće je to  pojava srednje latice u back lobu ili rascjep istih .  Šteta što na netu ima jako malo iizmjerenih  dijagrama zračenja antena .Pogotovo razvikanih tvorničkih modela. Pretpostavljam da je razlog i u tome što oni nekad pokazuju i previše. Dobra stvar je da  kod pomaka frekvencije blo zbog tolerancije dizajna ili utjecaja prostora i vremenskih uvjeta  main lob gain ostaje u granicama promjene od par desetinki dB pojačanja   u širokom rasponu frekvencija za večinu dizajna antena. No kada dođemo do potiskivanja smetnji i odnosa S/N onda ova problematika postaje jako bitna.

Quote. Preporučam samo jednu pravu tehniku za provjeru rezonancije antene tj.  rada antene na točno projektiranoj frekvenciji  a to je specifčan dijagram zračenja u stražnjim laticama dijagrama zračenja ili približno odnosa F/B. 

Pozdrav dobri moji
Ovdje bih naglasio projektiranoj frekvenciji što nemora biti frekvencija stvarne rezonancije. U nastavku ću ostaviti link gdje sam mjerio odnos F/B na mojoj anteni ali ne na projektiranoj frekvenciji antene nego na frekvenciji fara.
Skini efekat kog yagi antena ne utječe na rezonanciju nego na prilagođene (ser). Međutim skin efekat kod zatvorene petlje utječe na rezonanciju i prilagođenje jer se mijenja dužina(obim)elementa. Tako npr ako želimo izračunati rezonantnu frekvenciju planete 300 podijelimo sa obimom(42000km)i dobijemo 7,1Hz, ali ako obim drugačije onda je i frekvencija rezonantna druga. Kog yagi antene s efektom kiše ne dolazi do produžavanja elementa a samim time nema niti promjene rezonancije.
https://youtu.be/qiDe3dTSxXc?si=DRMZshRL2XDDHPm4
Damir, 9a5ay

Gledam na kalendar i - nije PRVI APRIL!?

Znači - ovo je ozbiljno.

Obzirom da kao i u nekoliko prethodnih slučajeva i ovdje nalazim manje ili više nelogičnosti, od čisto matematičke naravi pa do onih čisto logičnih, bilo bi dobro da netko više (bez manje) kvalificiran ponudi dodatno pojašnjenje glede izrečenog.

Jedino što mi se čini smisleno je prva rečenica, jer je razmimoilaženje teorije i prakse vrlo česta pojava, da ne kažem fenomen, posebno ako se posla prihvate potkvalificirani projektanti, u koje se i sam ubrajam.

Što bi reko 9A2SB - dva put sam sjekao i uvijek kratko :o

GG

QuoteGledam na kalendar i - nije PRVI APRIL!? 

gdje eviden
Nije 1 april kolega, naime evidentno da imaš problem sa bazom, pokušat ću ti objasniti. Recimo ako neko nešto napiše ti trebaš imati bazu(osnovu) ili ti znanje da to pročitaš, dakle da znaš čitati. E ovdje je ista situacija, trebaš znati osnove da skontaš jer ako bih ja tebi trebao pisati 2000 godina nauke i znanja to nebi moglo stati u ovaj forum. Dakle stavljaš se u poziciju da ako ti nemaš znanja da nitko nezna, kontaš? Ali to nije nikakva sramota , npr nemoram ja znati sve, to je tako. Slično je bilo i u tvom predhodnom komentaru gdje evidentno ne poznaješ ohmov zakon. Recimo to ovako ohmov zakon je biciklo koje ti nikada nisi vidio i nisi ga nikada koristio i neznaš kako se šta okreće i na koju stranu ali htio bi razgovarati o svemirskom brodu u kojemu je ugrađeno milijun bicikala, to ti nemože nitko objasniti ako nemaš bazu.
U ovom mom postu jednostavno se radi o preračunavanju u osnovne fisikalne jedinice i stvar je prejednostavna.

Damir, 9a5ay

Samo mojih 2 centa, posle citanja :

"The human emotional side is what allows believing in something, even when the science is totally wrong."
i
"Physics sucks! It always works against "great" ideas!"

Rekli bi stari ljudi - šta se babi snilo...

Ali ne bih skroz obezvrijedio ni sve napore da se uradi nešto drugačije, posebno ako uspije ;)

POZZZ

Nije neka nauka, ali neka se nađe.

Čisto da sam sebe uvjerim da je sve kako piše, uzmem boom od pokojne tv antene, elemente od 4 mm, luster kleme koje to mogu nositi, mislim da su za10 mm2, izračunam antenu za 432 MHz po programu koji je objavio VK5DJ i za sat vremena, antena je na krovu na test poziciji.
Čak sam i neke elemente, mislim 2-3, ostavio po 1 mm kraće da vidim šta će biti i na kraju - ništa nije bilo. Tolerancija od  2mm čak i ovdje dopušta dosta.

Kao središnju frekvenciju uzeo sam 432.400 i kad sam izmjerio swr iza 7m rg213 kabela, od početka do 432.400 MHz swr nije išao preko 1.1.

Antena nema ni 1 kg, gain po programu valjda je , swr umirujući.

Ako s ovim materijalom možeš dobit ovakav rezultat, sve što je bolje neće biti gore. O cijeni nema smisla ni govoriti, ali kad pogledaš koliko se pita za antene ovog kalibra, pa ljudi moji - ne može se uraditi toliko loše da bude skuplje od toga.

A kad se  sjetim kako sam se nasanjkao s jednom 3 el za 2m i impedancijom 12.5 oma, ne da sam zadovoljan, nego sjajim ;D

DL6WU je zbilja i nakon toliko godina sigurna luka za sve koji se žele okušati u gradnji antena od raspoloživog materijala. Jer ne jedan od dizajnera koji je objavio dosta različitih varijanti, antene računa za posebne izolatore čije snabdjevače oglašava ili ih u tekstu preporučuje - kod skoro svih tih izoptimizirnih antena korekcija elementa u odnosu na nosač i izolator više nije idi mi dođi mi.

POZZZ

Jesi koristio zatvoreni ili otvoreni dipol?
Kako si mehanički i električki riješio spoj dipola i coaxa?

QV

Koristio sam otvoreni dipol, znam da je savijeni bolje rješenje, ali treba ga znati i moći saviti.

Napajanje je kao na slici u prilogu, nije ista antena, ali je princip isti, manja pvc kutija i dipol od 8mm cijevi. Dipol sam ostavio na 324mm, reko - bude li trebalo malo reckati , ali ne treba, ide OK, sve je u 2 mm greške stalo:-)) Trebao je bti 322,2 mm.

Feritni prsten je CMC zaštita, deklariran da ide do 500 MHz. Ideju pokupio kod DG7YBN.

GG

Evo i originala, reko bi YU1AW - ko da su cebejaši pravili ;D

Antena nema ni kilo, možda zbog brojnih rupa na nosaču koje su uspomena na neke prethodne promašaje...

POZZ

Kalkulator za DL6WU...

https://3g-aerial.biz/en/online-calculations/antenna-calculations/dl6wu-yagi-uda-antenna-online-calculator

Izgleda da je to dobar proračun Samire! Malo sam upoređivao sa VK1OD,K7MEM i VK5DJ i
svi su oni tu negdje (unutar + - 6mm) skoro pa isti do direktora D11. VK5DJ ima u početku nešto duže elemente,a kod duljih antena nešto kraće nego ostali. Jako dobro se poklapaju VK1OD i K7MEM. Pronašao sam i neki CHANGPAUK program ali taj izgleda  ne valja. Izbacuje iste dužine elemenata za promjer od 4 i 8mm, što je nemoguće čak i za DL6WU.

73 de Božo, 9a2vr

Pozdrav za ekipu
Malo sa uspoređivao također sa mojom antenom 9a6dda, slažem se sa gain_om od 12 elemenata međutim teorija kaže da se najveći gain dobija razmakom 1 lambda između reflektora i drivera. Kako je to u praksi teško izvedivo jer bi enormno povećale veličinu antene, zato je se pribjeglo razmaku od 1/8 lambda pa čak i 1/12 lambda na uštrb stabilnosti i gaina antene. Kod moje antene taj razmak je 1/4 lambda.

73 de 9a5ay

Ja koristim antene od DG7YBN, njegov koncept (YBN2-XX) od 6, 8 i 10L. Radim one koje mi trenutno odgovaraju naspram vremenskih uslova u trentku podizanje. Dosta slicno DL6WU, koriste dosta istih elemenata...

http://www.dg7ybn.de/144MHz/144_8elem.htm